Створени свет представља велико чудо Божије, а уколико озбиљније и целовито приступимо тајни ко смо то ми људи на овој земљи, онда се неминовно суочавамо са истином да је човек највеће чудо васељене јер је створен по лику и подобију Божјем. Озбиљни научници, за које Ајнштајн каже да су углавном верујући, са дивљењем пишу о структуралној организацији човека и законитостима по којима она функционише, истиче у разговору некадашњи настојатељ манастира Зочиште на Косову, говорећи о за многе 'необјашњивом феномену' чуда која се догађају у православним светилиштима.

- Превазиђене теорије еволуционизма, случаја, уступају место доказаној чињеници да је Бог творац и управитељ света, да Он руководи животом човека и да су овоземаљски закони физике и хемије само откривења научника, а не њихове творевине. - У манастиру Светих врача Козме и Дамјана у Зочишту био сам сведок свакодневних чуда која су се дешавала испред моштију ових светитеља. Невољници разних националности и вера добијали су потпуно или делимично исцељење, без обзира од које врсте болести су боловали. Слепи, неми, глуви, непокретни, бездетни, епилептичари, поседнути (ђавоимани), лепрозни и других душевних и телесних болести након прочитаних молитви или само боравком испод моштију Светих врача устајали су здрави.

На пример Бисерка Јовановић из Приштине је лично причала свој случај исцељења од слепила. Наиме, она је легла подно моштију као слепа и уснула како јој двојица младића (Свети Козма и Дамјан) бацају ватру у очи, тргла се иза сна и повикала: 'Јаој, изгореше ми очи!' њен супруг, који је ту стајао, пришао је узбуђен питавши је шта се то с њом догађа, она је рекла да види односно да је прогледала. Лекари којима се сутрадан обратила су били запрепашћени јер по њиховим дијагнозама она је требало да остане слепа до краја живота. Где Бог делује, мења се уобичајени природни поредак. Једно од највећих чуда је случај добијања мушког детета супружника из околине Лесковца који 22 године нису имали деце. Након црквеног венчања и читаних молитви, они су добили сина коме су јасне ознаке на ушима слова 'к' и 'д' што недвосмислено доказује да је дете рођено на молитве ових светитеља.

Напомињемо само да је и данас у манастиру Сопоћани, где се налазе мошти Светих врача, већ забележено неколико чуда добијања деце до тада бездетних родитеља - истиче отац Јован и додаје: - Једно од највећих чуда којима сам присуствовао било је изгоњење зле демонске силе из једне албанске девојчице Аземи Минавере из Плешине код Урошевца. Четворица њене браће и отац су ту нејаку девојчицу од 15 година једва успели унети у цркву под мошти јер се она и ногама и рукама опирала томе. Након двадесетак минута питао сам је преко њеног оца шта се то у ствари с њом дешава? Она је изјавила да се у дворишту њене куће на тренутке појављује и нестаје неки ужасан човек који јој је рекао да свуда може ићи, и у џамију и код врачара, гатара, биоенергетичара, само не у цркву, и да се у њој налазе двојица, незнајући ко су то они. Други пут су је довели након седам дана у касним вечерњим часовима и претходно описана слика се поновила. Рекла је да јој се она демонска сподоба понова јавила љутивши се што је прекршила заповест да не иде у цркву, али и то да је у њој остао још један. Након недељу дана дошли су трећи пут и девојчица је била ослобођена у потпуности од те зле силе.

Када бих наставио са навођењем чуда која су се десила у Зочишту, мислим да ни ваше цео сајт не би био довољан, и напоменућу да су пред моштима Светих врача многи млади људи решавали своја животна питања - избор брачног друга, успешно студирање… На питање да прокоментарише сумње које прате ове догађаје од стране атеиста, протосинђел Јован каже: - Најбољи сведоци су учесници који су, како народ каже, 'на својој кожи' осетили помоћ силе Божје путем којих су били избављени од телесних и душевних болести. Скоро објављене књиге 'Чуда Божја у XX веку', 'Чуда Светог Василија Острошког', 'Свети Нектарије Егински', 'Свети Јован Кронштатски', 'Свети Јован Шангајски' подробно описују учеснике чуда Божјих која су се десила над њима наводећи имена, време дешавања и опис самих чуда. Кад је у питању став атеиста према нетрулежним моштима, боље се и не може очекивати јер ти несрећници, а заиста је највећа несрећа у свету живети као безбожник, на све начине се противе да признају своју атеистичку заблуду, још горе, несвесни да су заробљеници духа лажи и злобе.

Они су пример људи на које се односе речи Светог писма 'да ће очима гледати и неће видети, ушима слушати а неће чути'. Молитвено им желим да се и над њима деси чудо духовног прогледања, и тако постану Божја деца. Отац Јован наводи још један фасцинантан податак: - На острву Кефалонија у Грчкој постоји манастир у месту Марко Поло, посвећен Успењу Пресвете Богородице, где се налази и чудотворна икона Мајке Божје. Када почне великогоспојински пост у августу, у манастир долазе змије и како се приближава празник Успења Пресвете Богородице, њих је све више. Змије се несметано крећу по порти и посетиоци их без страха узимају у руке играјући се са њима. Најинтересантније је на дан празника змије прилазе чудотворној икони и клањају јој се, а дешава се да се нека успе на жезал епископски и са њега прати Свету литургију.

Наредног дана у порти манастира нема више змија и тако то бива до наредне године. Ето видите да и бесловесна змија Бога слави, а човек му се противи. Ипак, запањује равнодушност данашњег човека пред очигледним фактом Божјих чуда. Чудотворне, мироточиве иконе, нетрулежне мошти светитеља, мноштво исцељења која се дешавају пред њима, молитва као сваком доступна могућност додира са чудом Божјим на себи, појава Светог огња на гробу Господњем у Јерусалиму, Богојављенска водица, чудесни знаци у природи (крсни знак или ликови светитеља формираних од годова на пресеченом дрвету) и много шта друго као Божје знамење нису довољни да пробуде, нажалост, у греху успаване душе.

Сад сам се родио имао сам све, а добих име Немања, онај који ништа нема. У Србији је, чедо моје, боље бити просјак него цар. Увек је то тако. Умре цар, дође други, њега убије трећи, трећега свргне четврти, док петога не свргне шести и тако иде редом док је царева и царства. Најгоре је кад нема ни царства, ни краљева, ни власти, ни владара, него само пуст и распуштен народ какав је наш, спреман да свакога олако прихвати за цара и господара и да га још лакше збаци и одриче га се као губавца. Просјаку се то не дешава... Кад човек зида кућу, не зида је за себе, већ за децу и унучад. Тако настаје породица и домаћинство. Кад владар зида цркву, не зида је за себе и за своје синове, већ за народ који ће је походити. Тако се ствара држава.

ПОВРАТАК ИСКОНУ: његове речи су окамениле истину да народ који нема прошлост и традицију не заслужује будућност. Традиција се негује вековима, а затире се за веома кратко време. Српски народ, као ретко који, неговао је с колена на колено, са оца на сина, своју богату културну и историјску традицију чувајући веру, име и језик. Прошао је период који је претио да ће све то избрисати, а повратак искону садржан је бројним искушењима. Народ је почео да се враћа духовном извору онако како мисли да је најбоље и најчистије. И не треба оптужити оне који себе, трапаво и неуко, стављају у први ред Христових следбеника, често са дозом кича и неукуса. Треба поштовати њихову вољу и жељу за покајањем и прочишћењем душе. Они су, једноставно, имали злу срећу да буду насилно отргнути од Божјег храма, остајући жедни покрај духовног извора.

Успомене, које се не могу избрисати, остављају калем у људској души, а то је звезда водиља духовних пастира, вероучитеља, који су, како каже г. Немања Лукић, вероучитељ у основним школама 'Скадарлија' и 'Вук Караџић', 'на себе примили часну обавезу да српској деци урежу калем православља. Нема ничег бољег, узвишенијег ни драгоценијег за човеков будући живот него таква лепа успомена, нарочито ако је понета из детињства. Ако неко има макар једну такву успомену, спасен је онда за читав живот. Није ли то, онда, најузвишенији циљ вероучитеља Немање? Јесте! А нарочито што је оџив родитеља и ђака био неочекивано добар, с обзиром на расположење јавности какво је било пре почетка наставе. Београд је по броју ђака, како у основној тако и у средњој школи, испред унутрашњости и то је оно што даје наду у духовни прображај нашег народа'.

ОДНОС И РЕАКЦИЈЕ: Предмет веронаука је слободан избор родитеља и ђака, као што је и вероисповест слободна воља сваког појединца. Поред доброг оџива и сарадње, почетак веронауке у школама показао је и очекивану незаинтересованост код дела родитеља који последицу погрешног информисања и васпитавања у својим породицама преносе и на своју децу. Колико је погрешан став према религији и вероисповести усађен у данашњим генерацијама зрелих људи, говоре њихове реакције на стечена сазнања своје деце о правилном односу материје и стања духа, односу човека према Богу. Међутим, младе и чисте душе су жељне духовног богатства и из дана у дан јача један преображај и почетак једног новог стила живота, обогаћен вером, толеранцијом и љубављу према ближњима.

- Средњошколци су веома заинтересовани и, рекао бих, једва дочекали тренутак да споје своје видљиво постојање са духовним преживљавањима - каже г. Невенко Сукур, вероучитељ у Угоститељско-туристичкој школи, Школи за дизајн и прераду коже и Школи за бродарство и бродоградњу у Београду, и наставља: - Код њих постоји жеља за некаквим опипљивијим доказом о постојању Бога који се појавио и постојао у богочовеку Исусу Христу, свом сину, чије рођење славимо сутра. његов однос према човеку, према правди и неправди, страдањима и, за њих, необјашњивим појавама, дијапазон је њиховог интересовања. Дуго је укорењиван погрешан однос према Богу, религији и цркви и, дао Бог, дође време отрежњењу и повратку човека на прави пут. Све је то Божја воља.