Нова Година

Српска Нова година

Нова година са собом носи мноштво незаборавних журки које ћемо памтимо и препричавамо током целе године. Позитивне вибрације у ваздуху, насмејани људи, добра музика и изобиље изврсне хране и пића. Ноћ у којој је срећа породице и пријатеља најважнија и када песма ођекује у сваком дому.

Код Срба се овакво расположење јавља још једном у току године - 13. јануара, када се дочекује, не само српска Нова година већ и још два за наш и све православне народе, веома битна празника - Свети Василије Велики и Мали Божић.

Како ниједна прича за Нову годину не би била потпуна без обичајних прича и предања која би све зачинила, тако је и Српска Нова година препуна тајанствених обичаја које је народ поштовао, наслеђивао и неговао, а које није згорег проучити их и понекад применити.

Када је Српска Нова година почела да живи у народу?

Српска Нова година се дочекује 13. јануара, а обележава се и читав наредни дан. Оно што би сви Срби прво требало да знају јесте корен овог празника, као и када је он отпочео свој живот у домовима многих Срба, као и који су то обичаји учинили да православна Нова година постане тако посебна.

Православна Нова година је у СФР Југославији посебан значај почела да добија после Другог светског рата. Ојачавање комунисктичких уверења водило је сузбијање значаја православних празника, па се тако, као својеврсни бунт православног становништва, јавила прослава, до тада мање религијски популарне, Нове године по јулијанском календару.

Шта је Српска Нова година заправо? Бунт и нада југословена!

Док је била забрањена, била је слатка, славила се са ентузијазмом у време националног буђења, али се последњих година практично само формално обележава. Међутим, Српска Нова година није од јуче. Давно, 13. јануара 1927. године, у дневном листу “Политика” о њој су писали су овако:

“Вечерас гостима надају руски локали и они типично београдски. Ово је православна Нова година па верују да ће публика тражити и православни штимунг. А где православни штимунг може да буде без музичара, руске песме и балалајка; без мириса црнога лука и печених ћевапчића и доброга вина!”

Изгледа да прослава православне Нове године није много изменила своју суштину?

Иако су бомбастичне најаве у дневној штампи и на телевизији знатно уминуле или их готово нема, организовани дочеци кад је Српска Нова година су и даље веома популарни и вољени, па се народ и даље окупља на трговима, у ресторанима и клубовима, а и цене су вишеструко ниже него за дочек од пре све седмице.

Када је забележена прва прослава православне Нове године?

Прва прослава првославне Нове године забележена је као јавно окупљање већ 1923. и као почетак отпора који је народ показивао тадашњем развоју југословенства и политике краља Алакесандра Карађорђевића. Прва прослава Српске Нове године организована је у клубу “Касина“, а већ следећих година могла се славити у великом броју кафана, биоскопа, ресторана, хотела.

Да ли српска Нова година поделила народ и југословене?

Почетак прослављања “интернационалне” Нове године тада је доживљаван као уплив католицизма међу православне Србе а, иако је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца већ била прешла на грегоријански календар, неки значајни припадници српских националних кругова пружали су отпор стварању југословенске нације.

Кад пада Српска Нова година?

То су показивали, између осталог, обележавањем православне Нове године, односно задржавајући се на тумачењу времена по Јулијанском календару. Од тада, када је у питању Српска Нова година датум се тачно знао и поштовао као 13. јануар.

Седамдесетих и осамдесетих година двадесетог века “стеге” почињу да попуштају и није постојала никаква, државна или званична уредба о забрани рада кафана након 22 сата, али српска Нова година почела је у престоничким ресторанима да се прославља више “под кључем” или за “пробрано друштво”.

Када је у питању Српска Нова година прослава је свој врхунац доживела током деведесетих година протеклог века, када се празник скоро потпуно идентификовао са националном припадношћу и у срцима неких људи придаје му се већи значај него оној 31. децембра.

Pravoslavna Nova godina datum 13. decembar 1997. pamti kao najuspešniji!

Rekord koji je proslava pravoslavne nove godine imala, a i dalje je neoboriv, bio je 1997. godine kako se tokom protestnih šetnji koalicije “Zajedno” 13. januara na ulicama Beograda našlo oko pola miliona ljudi. Euforija, međutim, od dvehiljaditih počinje da jenjava, a slast nekada zabranjenog i društveno diskutabilnog praznika više nije tako slatka.

Gde se još slavi Pravoslavna Nova godina?

Julijanska Nova godina, poznata još kao Stara ili Pravoslavna Nova godina, a kod nas najpoznatija kao Srpska Nova godina, slavi se po želji i poštovanju starog, julijanskog kalendara. Većina ljudi smatra da se Srpska Nova godina slavi kao starokalendarska, prema vremenu koje je ustanovio Julije Cezar, iako se najčešće naziva Pravoslavnom jer je slave uglavnom pravoslavni narodi.

Iako se ne radi ni o kakvoj zvaničnoj Novoj godini, rado se praznuje u balkanskim zemljama poput Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije, pravoslavnim delovima Hrvatske, ali i u istočnim zemljama poput Rusije, Belorusije, Ukrajine, Jermenije, Moldavije i Gruzije.

Прослава православне Нове године није обишла неправославне земље.

Занимљиво је да традиција прославе јулијанске Нове године постоји и у неким немачким кантонима у Швајцарској, као и у неким деловима Шкотске. Шкотланђани, на пример, 13. јануара обележавају празник "Хогменеј", када пале мале ватре које симболишу крај старе године.

Српска Нова година и део паганског наслеђа и обичаја

Srpska Nova godina bila je zastupljenija u gradskim sredinama jer se na selima veći akcenat stavljao na proslavu Božića. Kako je Srpska Nova godina dolazila tako rano nakon najvećeg hrišćanskog praznika, za nju su vezivane i mnoge paganske priče i običaji, svetačka obeležja pa je tako sam početak nove godine u našem narodu postao poznat i kao “Mali Božić”, Kolede ili dan Svetog Vasilija Velikog.

Осавремењивање паганских обичаја је скоро неминовни поступак преживљавања свих нација, па тако и српског народа. Прославна Нова година је била стари религиски, друштвени и културни догађај који је донет из прапостојбине а кадније су јој придодати и нови обичаји и веровања.

Када је српска Нова година добила облик по ком је данас позната?

У нашим крајевима, Српска Нова година почиње да се слави највероватније од 9. века, када је већина Јужних Словена прихватила хришћанство. Српски стари обичаји су спој старословенске и старобалканске традиције. Празник Календе или Коледе се тесно доводи у везу са почецима прославе овог празника.

То је први дан месеца од кога потиче и назив „календар“, за који се сматра да је првобитно био дан младог месеца. Временом, Коледа као празник почела је да означава и Божић.

Обичај увођења светла у мрак.

Proslavljanje Nove godine je nastalo od svetkovine rađanja Sunca, a običaji su imali za cilj da se pomogne suncu da nadvlada mrak. Otuda i danas imamo tradiciju paljenja prskalica kao simbol novogodišnje vatre koja bi trebalo da nadvlada mrak.

Kako su se tokom istorije menjale religije - menjali su se i kalendari, pa se tako i datum proslavljanja Nove godine za neke narode menjao. U Srbiji, Nove godine su se dočekivale na Božić, potom na “Mali Božić” ili praznik Sveti Vasilije Veliki.

Које обичаје поштује прослава православне Нове године?

Као и код сваког народа који је током своје дуге и не тако мирнодопске историје ипак опстао - молитва, оданост и поузданост у бога код Срба игра велику улогу у формирању колективне свести. Обичај који се највише поштује јесте одлазак у цркву и молитва за срећну и берићетну годину, као и за здравље, љубав и слогу најближих.

С тим у вези, развило се и неколико обичаја које по веровању треба испоштовати када почетак нове године, Божић и Свети Василије укрсте руке

1. Долазак Светог Василија - православни светац ког и Срби поштују

У православној Грчкој, долазак Нове године је и дан Светог Василија Великог, који је био поглавар Грчке православне цркве. Верује се да Свети Василије Велики деци доноси поклоне, па многа деца остављају ципеле у нади да ће им свети Василије у њима оставити поклон.

За светог Василија се меси специјални хлеб "Василопита", у који се, пре печења, убацује новчић. Прво парче се исече за Светог Василија Великог, а онда се хлеб подели по старешинству. Ко пронађе новчић биће веома срећан целе године.

Препознајете ли сличност између празника?

2. Ко је Деда Мраз? Чему служи јелка?

Требало би истаћи да јелка за Нову годину код православних верника нема и не би требало да има некакав посебан значај. Такође, можемо рећи да исто важи и за Деда Мраза.

3. Ваља остати будан

Православну Нову годину ваља дочекати будан, па су раније у свом бдењу многе девојке гатале да ли ће се те године и за кога удати. Међу овим гаткама је посебно занимљиво гатање девојака у Босни: пре сванућа су, попевши се на таван, бацале своју обућу кроз врата напоље, па ако обућа, кад падне, буде усмерена од куће - знак је да ће у том правцу отићи, тј. удати се.

Поред Српске Нове године, која је позната и под називом Мали Божић, 14. јануара обележавају се још два значајна празника: Обрезање Господа Исуса Христа и Свети Василије Велики.

Православна црква испраћа стару и дочекује нову годину неуобичајеним слављима, на духовни начин, молитвама и богослужењима, али и благосиља све пристојне прославе, без шунда и кича. Свуда у свету, код православаца и код римокатолика, прво долази Божић, па Нова година. Зато се и код православних верника честитке упућују на следећи начин: "Срећни Божићни и Новогодишњи празници".