Када ишчезава вера, њено место заузима сујеверје. У том погледу, људска душа не подноси празнину. Човек, створен по лику Божијем (Пост. 1,27), од почетка је усмерен ка своме Творцу. Али, када изгуби Бога у свом срцу, настали вакуум тражи да буде нечим попуњен, и човек прихвата оне сурогате које му нуди свет који га окружује. Ето због чега су у ово наше безверно, еклектичко вриеме тако широко постале распрострањене неке, рекли би смо већ давно заборављене струје окултних учења. Астрологија, хиромантија, магија, феномен НЛО (дошљаци из космоса), екстрасенси, источњачки култови - све ово заокупља умове милиона људи. Одсуство чврсте хришћанске вере, одсуство познавања и поимања суштине окултизма и источњачких религија, а такође и активна пропаганда најширих размера од стране одређених снага у свету, осигуравају успех окултизму и у савременом друштву.

Нарочито снажно интересовање у данашње вриеме код људи буди таква врста окултних наука, као што је нпр. астрологија. Обавијена ореолом тајанствености, бајколикости, она примамљује човека могућношћу да сазна своју судбину, упозна себе, завири у оно што долази. Мало ко се замишља над њеним пориеклом и суштином - то нестаје у сенци пред бљеском, рекло би се, велике древне мудрости, која омогућава да се предвиђа будућност. Али, као што је познато, да би се препознао плод, треба се окренути дрвету које га носи, јер се споља примамљива бобица често показује отровна. Окренимо се зато и ми историји настанка астрологије.

ШТА ЗВАНИЧНА НАУКА КАЖЕ О АСТРОЛОГИЈИ?

У Брокхаузовом и Ефроновом речнику читамо: “Астрологија - квазинаука, која покушава да предскаже будућност појединих личности и човечанства на основу посматрања положаја звезда на небу (најчешће неуспешно - Прим. аут.) Дели се на природну и јудицијарну астрологију. Природна астрологија бави се деловањем звезда на животињски и биљни свет… Јудицијарна астрологија покушава да предскаже, по међусобном распореду звезда судбине како народа, тако и појединаца… Разноврсни у оно доба постојећи и идолопоклонички култови планета које су сматране за моћна личносна бића, вера у непромнљиву предодређеност судбине, фатума, која је владала у ондашњим религиозним струјањима, пружали су потпору јудицијарној астрологији”. Како даље читамо у овом речнику, “у давнини су астрологија, алхемија и магија биле међусобно тесно повезане”.

У древном свету маг, жрец, чаробњак обично је био задужен и за послове астролога, врача, тумача снова. Тако је, по речима Херодотовим, маг Остан, који је пратио Ксеркса у његовим походима на Хеладу, раширио нека астролошка знања и међу Хеленима. Жрец Ваалов Берозос био је толико популаран у Атини, да му је био подигнут споменик, на коме је представљен са златним језиком као драгоцени прорицатељ. Потврду чињенице неодвојивости магије од астрологије налазимо такође у књизи пророка Данила (Дан. 2,27), и у многим другим изворима. На тај начин можемо извести прелиминарни закључак о тесној повезаности астрологије са магијом и другим видовима окултизма, а такође и о, вероватно, истом извору из кога су настале. Фактичка потврда тога закључка биће изниета касније.

ИСТОРИЈАТ ПОРЕКЛА МАГИЈЕ И АСТРОЛОГИЈЕ

Кориени магије и свих окултних учења налазе се у давној прошлости. Доба њеног настанка поклапа се са периодом живота Каина и његових потомака. После братоубиства, пошто га је Бог проклео (Пост. 4:816), ” отиде Каин од лица Господњег… и сазида град…”, његови потомци били су “Јувал (од њега се народише гудачи и свирачи…) и Товел, који биаше вешт ковати свашта од мједи и од гвожђа”. (Пост, 4, 21-22). “А кад се људи почеше множити на земљи, и кћери им се народише, видећи синови Божији кћери човечије како су лепе узимаше их за жене које хтеше” (Пост. 6:2). Према једноме од тумачења тога места, које су делили многи оци и учитељи Цркве, а такође сагласно апокрифној књизи Еноховој, “синови Божији” - то су духовна бића која су ушла у грешни савез са женама земље и научила их чаробништву и заклињањима. Услед тога “јавило се велико безакоње” (Пост. 7,8). Како брак у Библији неретко означава сједињење са Богом, то у браку духова и људи можемо видети символ новонасталог многобожачког паганства (незнабоштва) са његовим клањањем демонима, паганским боговима, магијом, астрологијом и другим видовима чарања.

Овде пали човек покушава да проникне у тајне света независно од воље свога Творца, да постане бог без Бога. То јест ту се понавља искушење Евино у Едему, када ју је Сатана, јавивши јој се у виду змије, саблазнио да окуси забрањени плод, обећавши да ће после тога она и Адам постати као богови, који знају и добро и зло (Пост.3,45). Али, наши прародитељи уместо да постану “као богови”, једноставно су увидели да су голи и изложили се великим несрећама због издаје Бога и савеза са Сатаном.

Тако је било и у овом случају: добивши забрањено (неблагословено) знање, које су им пренели пали анђели из виших сфера, људи су (још више) (потпали) под утицај Сатанин и још су се више удаљили од Бога. Јер, људима се тајне Божије откривају по мери њихове духовне просветљености или, друкчије говорећи, по мери задобијања Духа Светога. Што се човек више отвара и предаје Богу, тим више почиње да живи животом Христовим, мисли, осећа и дела подобно Христу. Како је речено у Јеванђељу по Јовану, ” ко Ме љуби, држаће реч Моју, и Отац ће га мој љубити, и доћи ћемо к њему и настанићемо св код њега… да сви буду једно - као што си ти, Оче, у мени и ја у теби, да и они буду у нама ” (Јов. 14, 23:17, 21).

Седињавајући се са Богом Духом Светим, тим истим Духом човек спознаје и тајне Божије, прима силе и дарове, којима се користи само за добра дела, у складу са вољом Божијом. Пали ангели, на основу своје некадашње припадности разним чиновима Ангелске јерархије, у овом или оном степену посвећени су у тајне битија. Ова знања су они сачували и после свога пада. Услед тога демони покушавају да потчине себи човека и вежу његову пажњу и интересовање за себе (демоне), откривајући му нека “тајна” знања и обдарујућа своје следбенике натприродним способностима. Овладавши тајним магијским знањима, човек постаје способан да делује на људе који га окружују и природне стихије, но притом у потпуности постаје роб нечистих духова, од којих је ове дарове примио. Услед свога отпаднућа од Бога, демонске силе не могу ништа да стварају, но могу само да разарају.

Зато и њихови следбеници уносе у свет разорну, деструктивну силу, наносећи зло људима који их окружују и погубно делују на материјални свет. Ево како о томе сведочи књига Постања: “И Господ видећи да је неваљалство људско велико на земљи, и да су све мисли срца њихова свагда само зле, покаја се Господ што је створио човека на земљи, и би му жао у срцу. И рече Господ: хоћу да истребим са земље људе, које сам створио” (Пост. 6:57). То се збило зато што се човек услед општења са нечистим духовима и коришћења њихових “дарова” (магије, врачања, астрологије и др.) коначно развратио, тј. до краја је отпао од Бога и показао се неспособан да испуњава онај задатак, ради кога је био створен - није више могао да себе остварује у добру, љубави и истини, усходећи лествицом духовног развитка ка коначном уподобљењу Богу.

Његово даље постојање постало је - бесмислено. Зато Господ најпре скраћује дане живота човековог на 120 година (Пост. 6,3), а затим, у доба даљег умножавања безакоња, уништава и цело искварено човечанство, остављајући само његове најбоље представнике у лику праведног Ноја и његових синова са женама (Пост. 6,10). Као што се може видети из свега горе наведеног, магија, астрологија и други “дарови” демона, не само да нису довели до процвата човечанства и среће на земљи, но су, напротив, умножили мржњу, безбожје, разврат, што је и довело до пропасти практично читавог древног света.

Послије Потопа пак тајна магијска и астролошка знања не нестају. По многобројним сведочанствима старих, та знања су била брижљиво скривена, а после Потопа поново су понуђена човечанству које се развијало. Ако пратимо историју људског рода после Ноја, можемо видети да оне старе цивилизације, код којих магија, астрологија и друга “тајна знања” постижу највећу распрострањеност и улазе у структуре друштвене, пропадају и нестају са лица земље, тек што процват окултизма код њих достигне свој врхунац. Подробније ћемо се задржати на историји старога Вавилона. У текстовима писаним клинастим писмом који из њега потичу, а у светским музејима их има око пола милиона, постоје сведочанства, да су вавилонски жреци наследили ова знања (нарочито у области астрологије и устројства свемира) од неких људи џинова, који су се били спасили од катастрофе.

Вавилонски историчар и жрец Берос (Ш в. пре Хр.) такође сведочи о томе да су магијска знања сачувана после Потопа. Најзад, сећање народа доноси сведочанства о првим творцима вавилонске традиције - народу Халдејаца - који су били овладали културом неког ванземаљског знања и били први математичари, астролози, алхемичари, теозофи земаљског света, обављајући службу чаробника, гатара и тумача снова при дворовима древних владара. Стародревно халдејско предање упорно тврди да су десет њихових првих царева дошли са неба. Такође је познато да нинивски цареви нијесу започињали никакав важан посао без саветовања са звездама.

Они су имали крај себе астрологе, који су посматрали небо и објашњавали кретање планета, како на то често подсећају записи. Са једног споменика сазнајемо да је Сенехериб одустао од похода само због тога што се положај звезда показао неповољним. Бављење астрологијом је у Вавилону било толико распрострањено, да је и сам назив “халдејац” означавао код многих античких писаца управо - “астролога”. Свима је позната судбина Вавилонског царства, које је претрпело страховит слом и пропаст. Таква судбина задесила је и Асирско и Персијско царство.

ЦРКВА И АСТРОЛОГИЈА

Погледајмо сада однос старозаветне и новозаветне Цркве према астрологији. У великим Мојсијевим кодексима читамо о забрани бављења било каквим видом врачања, под претњом смрти. “Не обраћајте се врачарима и гатарама, нити их питајте, да се не скврните о њих. Ја сам Господ Бог ваш… А ко се обрати врачарама и гатарама да чини прељубу са њима, окренућу лице своје насупрот њему, и истребићу га из народа његова” (Левит. 19, 31, 20, 6). У Поновљеним Законима такође читамо строго упозорење Господа против бављења било којим видом чаробништва и против општења са онима који се тиме баве, јер управо због тог занимања чаробништвом - које у суштини представља савез са демонима - Бог и протерује народе са њихове земље, одређује их за пропаст, а ту земљу даје Израиљу који му је био веран. “Кад уђеш у земљу коју ти Господ Бог твој даје, не учи се чинити гадна дела онијех народа.

Нека се не нађе у тебе… прорицатељ, ни који гата по звездама, ни који гата по птицама, ни урочник, ни бајач, ни који се договара са злим духовима, ни опсенар, ни који пита мртве. Јер је гад пред Господом ко год тако чини, и за такве гадости тера те народе Господ Бог твој испред тебе. Држи се сасвим Господа Бога твојега. Јер ти народи које ћеш наследити, слушају гатаре и врачаре; а теби то не допушта Господ Бог твој. Пророка испред тебе, између браће твоје, као што сам ја, подигнуће ти Господ Бог твој; Њега слушајте” (Зак. Пон. 18, 9, 15). Пророк Исаија, предсказујући пропаст Вавилону због његовог безбожништва и погубног бављења магијом и астрологијом, у име Господње с иронијом говори: “Стани сада с врачањем својим и с мноштвом чини својих, око којих си се трудила од младости своје, не би ли се помогла, не би ли се окрепила.

Уморила си се од мноштва намера својих, нека стану сада звездари, који гледају звезде, који проричу свакога месеца, и нека те сачувају од онога што ће доћи на те. Гле, они су као пљева, огањ ће их спалити, ни сами себе неће избавити из пламена” (Исаија 47, 12-14). Овде се недвосмислено указује на немоћ свих облика чаробништва пред Вољом и Силом Божијом и на неумитну казну онима који се магијом и астрологијом баве или прибегавају помоћи окултиста.

У судару магова и врачева са пророцима и другим духоносним мужевима, синови таме неумитно трпе пораз. Тако, у Књизи Изласка (7,9), читамо о томе да су врачеви и чаробници, противећи се Мојсију, чинећи многа чудеса пред фараоном уз помоћ чарања, али нису успели да се супротставе сили Божијој и, на крају крајева су били принуђени да признају да их је пророк Мојсије поразио. У Књизи Постања (4,1), приповиједа се о тријумфу праведнога Јосифа над магима и мудрацима Египта који нису успели уз помоћ својих магијских вјештина да тачно растумаче фараонов сан. Неправедни пророк Валаам, поткупљен од идолопоклоника да нашкоди Израиљу, под дејством силе Божије бива принуђен да служи јеврејском народу (Бројеви 22-24).

Пророк Данило је такође много пута постидио халдејске мудраце и маге (Дан. 25). Све ово објашњава се тиме што чудеса и пророчанства синови светлости чине увек Силом Божијом, Духом Светим, а врачеви, магови, астролози који им се противе, користећи се чаробничком вештином делују демонским силама, и, природно, трпе пораз у покушају супротстављања Богу. У Новоме Завјету, као и у Староме, ми такође видимо исти непомирљив став према свим видовима магије и исту сталну побједу сила Божијих у судару са чаробништвом. Тако, апостол Павле изгони духа који прориче из робиње која је прорицала будућност (Дела 16-18), иако је, рекло би се, објављивала истину, идући за Апостолима и говорећи да су то “слуге Бога највишега, који вам јављају пут спасења”. Али, Апостол није хтео ни истину из нечистих уста демонских, дајући тиме пример одношења према демонима, чак ако они повремено објављују и истину.

Јер, иза свега тога (што чине демони) стоји само једна жеља - да увуку човека у општење са њима, да би задобили његово поверење и онда га погубили. Исти тај апостол Павле кажњава слепилом Елиму врача који се противио јеванђелској проповеди и покушавао да одврати људе од истините вере (Дјела 13,8). И, на крају, из књиге Дела Апостолских сазнајемо да, под утицајем апостолске проповеди, “многи од оних који чараху, сабраше књиге своје и спалише их пред свима” (Дјела 19, 19). На тај начин они су се одрекли савеза с демонима и посведочили о непомирљивости вере у Христа и црне магије. У Номоканону (зборнику црквених правила и одредаба) речено је сасвим јасно: “Који ИДУ чаробницима или сами чарају или звездослове (тј. баве се астрологијом - Прим. аут.) да се шест година не причешћују по првом правилу Трулског сабора и по осамдесетом Василија Великог, а свештеник који исто твори - да се рашчини”.

Овде срећемо очигледно указивање свести Црквене на демонско порекло свих видова чаробништва, укључујући и астрологију, као и на недопустивост општења верујућих хришћана са њима и на строге казне онима који се, из било каквих разлога, одлуче да ступе у везу са бесима. Свети Оци Цркве током читаве њене историје такође су поклањали велику пажњу борби са врачарством и астрологијом. Због недостатка простора дозволићу себи да се задржим само на неким делима светих Отаца и Учитеља Цркве. Тако, Тертулијан у своме делу “О идолима” пише: “Међу различитим људским занимањима не треба заобићи неке вештине или професије, блиске идолопоклонству.

О звездословцима (астролозима) не треба чак ни говорити, али како је један од њих наумио да оправда себе у томе што и даље продужава да се бави овом професијом, имам намеру да кажем неколико речи тим поводом. Ја нећу рећи да је смештање имена лажних богова на небо, приписивање њима наводне свемоћи и одвраћање људи од узношења молитава Богу тиме што се наводе да верују како је њихова судбина непроменљиво одређена звездама - да је све то равно и једнако поклоњењу лажним боговима.

Међутим, ја тврдим да звездословац у том случају уподобљава палим ангелима, отпалим од Бога због обмањивања људског рода… Ако је магија кажњива, а астрологија је једна њена подврста, онда заједно са врстом, осуди подлеже и подврста те делатности. Тако, од времена објаве Јеванђеља, софисти сваке врсте, звездословци, чаробници, маги, и бајачи треба да буду неизоставно кажњени”. Татијан у “Беседи против Хелена” пише: “Демони су начинили људе жртвом свога отпадништва. Они су, показавши људима распоред звезда, као они који бацају коцку, увели судбину, која је туђа правди, јер ако је неко тужилац или тужени, то је, наводно, постао по предодређењу судбине… демони су измислили судбину.

Као основ за то послужило им је смештање животиња на небо. Јер, они удостојише небеске почасти звери са којима су живели пошто су били низвргнути с неба, гмизавце, водоземце, четвороношце који живе у шумама, због тога да би се мислило да и они пребивају на небесима, и да би посредством распореда звезда убиедили људе да је живот на земљи далек разуму, у сагласју са разумом; на тај начин, то што је неко гњевљив или трпељив, уздржан или неуздржан, богаташ или сиромах, бива по назначењу оних који располажу рођењем.

Јер, распоред Зодијака је дело богова. Ако је светлост једнога од њих, како кажу, јача, онда он одузима славу других, а ко је сада побеђен, може опет бити победник. Они се са задовољством забављају овим планетама, као играчи “коцке”. Али, ми смо изнад судбине, и уместо блудећих демона знамо једнога непроменљивог Господа и, не потчињавајући се судбини, одбацујемо и њене законотворце”. Јован Дамаскин у свом чувеном делу ” Тачно изложење лравославне вере” , цитирајући светог Василија Великог, даје следећу карактеристику астрологије: “Хелени (незнабошци) говоре да излажење, залажење и при , ближавање звезда, а такође и сунца и месеца, управља свим нашим делима и тиме се бави астрологија. Ми, напротив, тврдимо да се помоћу њих могу добити предзнаци кише и суше, влажног или сувог времена, а такође ветрова и вода, но предсказатељима наших деловања оне нипошто не бивају.

У ствари, ми, створени од Творца као слободни, сами смо господари свога делања. Када бисмо све што чинимо, радили под упливом звезда, онда бисмо што радимо, радили по нужности. Оно што се збива по нужности није ни добродетељ (врлина) ни порок. Ако не бисмо имали ни добродетељи ни порока, били бисмо недостојни било награде било казне, а сходно томе и Бог би испао неправедан, јер једнима дели блага а другима муке. Чак и више од тога: ако се све креће и руководи нужношћу не би било ни Божијег управљања у свету, нити Божијег старања о створењима. Поврх тога, ни разум нам не би био потребан, јер, ако нисмо господари свога чињења, не би било потребе да о било чему промишљамо. Међутим, разум нам је несумњиво дат ради размишљања о нашем деловању, због чега свако разумно биће јесте у исти мах и биће слободно. Због тога тврдимо да звезде несу узрок ничега што се у свету одвија - ни настајања онога што настаје, ни пропасти оног што пропада, већ просто служе као предзнаци кише и промјене ваздуха.

Неки ће можда рећи да су звезде ако не узроци, онда знамења ратова и да квалитет ваздуха, који зависи од сунца, месеца и звезда, на различите начине производи различите темпераменте, навике и расположења; али навике су производ онога што се налази у власти наше воље, јер се оне потчињавају разуму и миењају под његовим руководством”. Минукије Феликс у свом ” Октавијану’”, говорећи о римским гатањима и предсказањима пише да, ако су се у ретким случајевима ова предсказања и обистинила у стварности, то се може објаснити тиме “што међу мноштвом лажних предсказања има и оних која су се случајно поклопила са истином”, и да чаробници и звездословци “не само да познају демоне, већ уз њихову помоћ и врше своје обмане, које личе на чуда: под њиховим дејством и утицајем они и воде своја чарања, нагоне људе да виде оно чега уистину нема, или напротив, да не виде оно што постоји.

Први од таквих магова је по својим делима и речима Состен (Остан)…”, то јест, онај исти који се, како смо већ видели, јавио као један од првих распространитеља звездословља у Хелади”. Свети Јован Златоуст у својој поуци ” О онима који се од болести лече враџбинама” строго упозорава да не треба ићи к непријатељима Божијим врачарама и чаробницима јер је боље и умрети, него одлазити к непријатељима Божијим. И да они, који се њиховим услугама користе, умиру прије времена и одлазе у вечну муку.

Јер, онај ко одлази астрологу, “сам је себе лишио помоћи Божије, и пренебрегавајући је удаљио је себе од Промисла Божијег, (због чега) ђаво како хоће управља и располаже (његовим) делима”. Преподобни Максим Грк, који је посветио читав низ радова разобличавању астрологије у једном од њих пише: “Лажљиво, безбожно учење звездословаца и предсказивача судбине човека по данима рођења, није одозго и није благодаћу Светог Утешитеља откривено Халдецима, Хеленима и Египћанима, већ од стране најлукавијих и пуних мржње према човеку демона, на пропаст оних који им верују”.

Даље, говорећи о разлозима поклапања неких претсказања астролога са реалношћу, Максим Грк наводи речи Августина Ипонског: “…то се дешава не толико због небеских знамења, колико од тајног утицаја сатане, коме се понекад неприметно потчињавају људски умови, тј. та предсказања се испуњавају садејством ђавола”. По мишљењу преподобног Максима: “Тиме је блажени отац (Августин) јасно показао откуда проистиче ово демонско учење, и да ђаво открива сљедбеницима вештине звездочатаца то, што се понекад и испуни као истинито предсказање, али под утицајем демона.

Ко ће се од хришћана који истинито, нелицемјерно верују, сагласити да стекне знање том сатанском обманом и ступи у разговор с демонима? Зар то неће бити само онај ко живот са бесима претпоставља вечном животу? Предсказују демони, предвиђајући понекад и оно што треба да се догоди у далекој будућности, али у већини случајева лажу и због тога им не треба веровати, макар се њихова предсказања понекад и испуњавала”. О разлозима који побуђују демоне да ступају у општење са људима посредством астрологије, овај свети говори: “…Зна свелукави да посредством обмане предсказања може лако да нас одвуче од Бога к себи, учинивши да верујемо да звезде владају нашим делањем и расуђивањем, а када ту веру прихватимо, ми више нимало нећемо марити или ћемо сасвим мало марити за своја сагрешења, правдајући се неизбежношћу утицаја звезда.

Када нас сколе невоље, окривљаваћемо за то Бога, као створитеља зла. Поступајући тако, ми ћемо се неминовно лишити Божије заштите, а онда ће непријатељу бити лако да нама овлада и низведе нас на дно ада”. И тако, видимо да свети Оци Цркве једнодушно иступају против астрологије, разобличавајући је као подврсту магије, средство општења са демонима, а астрологе упоређују са “палим ангелима, обмањивачима људског рода”, и строго забрањују општење с тим “непријатељима Божијим”.

Нарочиту пажњу заслужује казивање Татијаново јер је он показао безумље астролога који су сазвјежђима наденули имена животиња, планетама - лажних богова, а онда из карактера ових посљедњих почели да изводе судбину човека или државе у зависности од распореда “небеских тела”. Веома убедљиво звуче докази Минукија Феликса који је показао да се нека предсказања обистињују из два разлога: 1) због случајне подударности, 2) услед магијског деловања гатара, који у низу случајева могу да сазнају будуће догађаје од демона који су видели или сазнали нешто о тим догађајима, или су и сами узимали непосредног учешћа у њиховој припреми. Веома јасно Јован Дамаскин показује да се преко небеских светлила дају само предзнаци временских прилика, док за човека, обдареног слободном вољом и разумом, звезде и планете не могу да буду чинилац предодређивања судбине. И, најзад, подвлачећи све горе наведено, радови Максима Грка, у којима је уошптено искуство светих Отаца у борби са астрологијом, показују како уз помоћ последње лукави демон покушава да нас одвуче “од Бога к себи”, да би нама лакше овладао и “свео нас на дно ада”.

УЗРОЦИ ПОДУДАРАЊА НЕКИХ АСТРОЛОШКИХ ПРЕДСКАЗАЊА СА СТВАРНОШЋУ

Осим горе наведених исказа св. Отаца и Учитеља Цркве о узроцима подударања неких астролошких хороскопа са реалношћу, желели бисмо да наведемо још један фактор који објашњава суштину ових подударности. По законима, даним од Бога, у свету се одвија узајамно дејство материјалних објеката. Конкретно, дејство сунца, месеца и других небеских светлила и планета на живу и неживу материјалну природу земље. Човек, као својеврсни микрокозмос који у себи сједињује духовна и материјална начела, природно осећа то деловање и на себи. Тако, на пример, проф Чижевски је у својим радовима показао зависност епидемија колере и неких других обољења од нивоа сунчане активности (турбуленције, експлозије на сунцу).

Познат је утицај мјесечевих мијена на психичко стање одређеног броја људи (појаве такозваног “мјесечарства” при пуном месецу). По аналогији је могуће говорити и деловању других небеских тела на физичко и психичко стање човеково, чак у одређеном степену и на формирање његовог карактера, индивидуалних физичких и психичких особености. Вероватно су ова знања астролозима такође била дата од палих духова. При познавању одређених физичких и психичких човекових особина а такође и могућих последица утицаја који на њега имају козмичка зрачења у одређеном временском периоду, могуће је претпоставити овај или онај његов поступак и одређено физичко или психичко стање.

Осим тога, по признању самих астролога, успешност у састављању хороскопа најчешће зависи од интуиције самог астролога, тј. од оне информације коју добија преко одређеног козмичког агенса. Тако, једна од ближих сарадница познатог астролога Павла Глоба, Светлана (презиме у чланку није наведено) изјавила је да је управо захваљујући контакту са небеским “учитељем света” Аштаром “и његовим информацијама израђује хороскопе као нико у свету”, то јест, овде се отворено показује директан контакт са палим духом који астрологу помаже у састављању хороскопа. Ђаволу је веома добро познато стање света у датом тренутку. То је јасно уочљиво из садржине књиге о Јову. Зао дух, обишавши сву земљу и посматрајући све људе, говори о томе Богу, и Господ не оповргава његове речи као лажне (Јов. 22). Познато је Сатани и нешто у будућности што проистиче из неких утврђених и неизменљивих узрока. Такође, будући догађаји познати су им из откривења Божијег (3 Цар. 22, 22) и из посматрања карактера људи.

Пали дуси покушавају да организују много од онога што се у свету догађа и, природно, знају и циљ ка коме стреме. Отуда и нека подударања међу предсказањима хороскопа и реалности. Но, карактеристично је и то да се већина предсказања астролога не остварује. То се објашњава тиме што осим астрономског фактора, индивидуалне психофизичке особености човека одређује и наслеђе, географско место рођења, васпитање, исхрана и мноштво других другостепених узрока. Што се тиче судбине човекове, његовог живота или смрти, свим горенаведеним факторима додаје се још један, који се јавља као главни и пресудан промисао Божији о човеку. Особито о човеку верујућем, хришћанину, који се предаје Вољи Божијој и постојано је тражи.

Такав човјек налази се под личним руководством Самога Господа. Како је речено у Јеванђељу по Матеју, “Зар се не продају два врапца за грош? И ниједан од њих не пада на земљу без Оца вашега! А вама је и свака длака на глави избројена” (Мт. 10, 29, 9, 30). Нехришћани, пак, због удаљавања од истинитога Бога, у одређеном степену предати су вољи случаја, и њихов животни пут склапа се од многих чинилаца, међу којима физичке и психичке природне законитости, а такође и козмичко деловање небеских тела играју веома велику улогу.

МАГИ И РОЂЕЊЕ ХРИСТОВО (МУДРАЦИ)

Неке смућује питање: ако астрологија има демонски карактер и ако се њена употреба сматра грехом, како су маги сазнали време Христовог Рођења уз помоћ астрологије? На ово питање постоје два одговора који не противурече, но пре допуњују један другог. Први одговор. Разлог због кога су маги очекивали ту звезду на Истоку и пратили њено појављивање, стоји у вези са пророчанствима из књига Старог Завета. У књизи Бројева читамо: “Видим га, али не сад, гледам га, али не изблиза; изаћи ће звезда из Јакова и устаће палица из Израила” (Број. 24,17).

Код пророка Исаије (Ис. 60:1,6) речено је: “Устани, светли се, јер дође светлост твоја и слава Господња обасја те… И народи ће доћи к виђењу твојему и ка светлости која ће те обасјати… сви из Саве доћи ће, злато и кад донијеће, и славу Господњу јављаће”. У псалму 71. читамо: “Цареви тарсијски и острвљани приносиће дарове, цареви Арабије и Саве доносиће дарове” (Пс. 71, 10). Пророк Данило који је у вавилонском ропству био одређен за поглавара над жрецима (Дан. 2,48) свакако је знао ова предсказања и није их крио.

Осим тога, лично њему припадају пророчанства о времену Рођења Богомладенца (Дан. 9:25). Ови подаци који су се односили на догађај неупоредивог значаја (време, место и околности Христовог Рођења), били су утврђени и брижно чувани од стране те школе жречева на чијем челу је, силом прилика стајао пророк, и преносили се с кољена на кољено. Према подацима побожног астронома Кеплера (XVII век) потврђеним и савременим астрономским чињеницама, маги су могли видети поклапање планета Јупитера, Сатурна и Марса са неком још непознатом звездом, и она би им се заиста и указала на истоку, 3,5 часа пре изласка сунца.

Ако су они тада кренули на пут онда су, по мишљењу Алфорда, вероватно кроз пет месеци стигли у Јерусалим (Јездра је путовао 4 месеца из Вавилона у Јерусалим - Језд. 7,9); сходно томе, ако су увече кренули из Јерусалима у Витлејем, онда су опет видели поклапање планета у правцу Витлејема. Други одговор. Премудрост Божија, која је обратила људску злобу у средство које доводи Јосифа у Египат и допустила да се вавилонски цар посредством идолопоклоничких чарања и бацања жреба одлучи на рат с Јерусалимом (Јез. 21,21), такође је могла дати астрологији могућност да приведе маге Христу.

Такође је вероватно да се Бог магима открио још пре но што су они видели звезду, како је Он то и после учинио (Мат. 2,12). Јер, познато је да “Бог хоће да се сви људи спасу и дођу до познања истине” (Тим. 2,4), сви без изузетка. И стара се да спасе свакога само Њему једноме знаним, а за тог човека најпримеренијим путевима. Из свега горе реченог о магима који су дошли да се поклоне Христу, могуће је извести закључак да они несу захваљујући магији и астрологији сазнали време и место Христовог Рођења, већ захваљујући томе што им је то Сам Господ открио оним путем који је за њих и њихово спасење сматрао најпогоднијим!.

Тако да никакве заслуге за долазак мага на место Христовог Рођења астрологија и нема. Небо и звезде су творевина руку Божијих која је свима видљива. Због тога у одређеним случајевима Господ посредством њих даје знамења која наговештавају важне догађаје будуће судбине човечанства. Тако, у време Спаситељевих крсних мука, пред саму Његову смрт, “тама би по свој земљи до часа деветога.

Сунце помрча” (Лк. 23,44- 45). Људима се објављивало да је људским рукама убијен Онај Који је дошао да спасе род људски, објави и открије пут ка спасењу, ка Царству Небеском. Збила се била привремена победа таме, извршило се било дело безакоња, а као знак тога земљу је покрила тама. Умро је Исус Христос - Сунце Правде, Источник који људима дарује вечни живот, па се помрачило и чулно сунце извор материјалног живота. У Јеванђељу читамо о томе да ће пред крај времена, пред Други долазак Христов бити “знакова на сунцу, месецу и звездама… страхота и великих знакова на небу” (Лк. 21,25,11) који заједно са другим предсказаним догађајима и знамењима неће остављати сумње у то да се приближило време Другог доласка Христовог и краја постојећег света. На тај начин, за разумевање знакова на небу посланих од Господа, није потребно познавање астрологије или тумачења астролога: свако које изучавао Свето Писмо, неће се двоумити у разумевању онога што се збива.

АСТРОЛОГИЈА И САВРЕМЕНОСТ

Сада, кад на основу свега о чему смо говорили, можемо да изведемо закључак о демонском пориеклу магије и астрологије, и о погубном утицају који оне имају на цивилизације које их прихватају, као и недвосмислено негативном ставу хришћанске Цркве према свим видовима окултизма, осмотримо савремену слику развитка астрологије у нашој земљи (у Русији - прим. прев.). Овде је пре свега неопходно осврнути се на чувене и популарне астрологе као што су брачни пар Глобови. Они често наступају на радију и телевизији са предавањима о астрологији, нашироко популаришу ту тему у штампи, и премрежили су готово читаву земљу мрежом астролошких школа.

Ко су уопште они и какви су њихови задаци? Најпре дајмо реч њима самима. У журналу “Радница”, у чланку “Са ким разговарају звезде”, читамо: “Преци Павлови по мајчиној страни су Персијанци из рода Хеброва у Ирану. Од давнина су посвећивали свој живот астрологији. Дед је такође учио Павла астрологији, а пред смрт, предао је унуку речи - формулу која отвара ученику приступ учитељима, великим астролозима… И завештао је да их тражи у Индији”. Када је Павле одрастао отишао је у Индију и ево шта он каже о томе путовању: “Ја сам их пронашао… Учитељи су ме признали - у томе су ми помогле заветне речи - формуле.

Дозволили су ми приступ учењу најскривенијем које се предаје хиљадама година с колена на колено, дали су ми књиге… научили како да нађем жену и додали, да када се наши животи сједине, треба и њу да посветим у то чиме сам овладао, и нама ће бити одређена велика мисија”. Како видимо из онога што је Павле Глоб рекао, он је поступно прошао кроз све степене ритуалног магијског посвећења у “тајна знања”. Прво: преци Персијанци, наследни астролози код којих се тајна знања путем обуке и посвећења предају с колена на колено.

Дед, умирући, предаје му заклињања (а такође, очигледно, и беса, демона - помоћника), који му отварају пут к “учитељима” то јест маговима високог степена посвећености, код којих је астролог почетник дужан да прође одговарајуће шегртовање. Друго: Павле одлази у Индију, чини заклињања, јављају му се “учитељи” и он пролази нови курс магијског обучавања, добија висок степен посвећења, снабдева се неопходном литературом и бива послат у “велику мисију” у земљу где још није развијена астрологија. Да би лакше обављао замишљено, за њега, уз помоћ одређених сила, налазе и жену, коју је он дужан да “посвети у оно чиме сам влада”. А онда слиједи оно најстрашније.

За Глобове се радо отварају странице часописа и новина, на телевизији се у сталној рубрици “Школа астрологије” коју они воде, спроводи масовно распрострањивање и пропаганда астролошких идеја, земља се покрива мрежом школа у којима људи с великим ентузијазмом слушају примамљиве приче астролога Глоба, а после тога активно у бављење астрологијом увлаче своје рођаке и пријатеље. Та магијска зараза, због које је у многоме пропао и препотопски свет, све више и више захвата умове и срца милиона људи, формирајући њихову свест и стил понашања у друштву.

Године 1991 изашао је први послиереволуционарни астролошки зборник под насловом “Тамара” у тиражу од пола милиона примерака. Тамара - то је име супруге П. Глоба, која је и аутор тог зборника. Размотримо одатле преузети чланак под насловом “Авестијска школа астрологије”. У овом тексту Тамара наглашава да се њена астролошка школа заснива на авестијској астролошкој традицији, чији је чувар био зороастризам. У истом чланку Тамара неколико пута цитира Јеванђеље и наводи исказе црквеног делатеља из XVII века Симеона Полоцког, тако да код неискусног читаоца може пробудити илузију о сагласности њеног учења са учењем Христовим.

Али то је само идеолошки мамац који ауторитетом Хришћанства треба да уклони неповерење читалаца према учењу астрологије. У самој ствари, од почетка до краја садржај чланка Тамаре Глобове не само да не одговара јеванђељском учењу, већ му директно противурјечи. Тако Тамара, по њеним речима, полази од основног закона авестијског учења “…закона Карме…, Круга оваплоћења, то јест вишекратног рађања људског бића… и стоји на позицији реинкарнације - преваплоћења и еволуције - од минерала, биљака, животиња, човека до виших бића”. Све наведено представља очигледну јерес, осуђену на хришћанским Васељенским Саборима. Хришћанство учи да је живот човеку дат само једном и да од проживљеног живота зависи његов удео у вечности. До Страшног суда стање душа молитвама Цркве и ближњих може се променити, а послије је - неизмениво: или Рај, или ад, средњих стања нема.

Такође, у своме тексту Т. Глобова констатује да је “авестијско учење - наше традиционално учење. У Русији су га дуго преносили жреци пагани, од оца на сина, врачеви су га брижно чували стољећима”. Нећу се задржавати на историјској нетачности овог исказа. Интересантно је овде нешто друго - позив на враћање паганству, “религији наших предака”. А то у суштини значи - “доље Хришћанство, одбацимо Христа, натраг к идолима, врачевима, магима, чаробништву, то јест општењу са демонима”! И на крају тако “сјајних” предлога Т. Глобова говори: “…Ако упорно следимо овај пут, почињу да се догађају промене у психи, духу и телу, које не може да објасни ни један специјалиста савременог научног света.

Дешава се темељит алхемијски преображај тела, мења се поглед на свет и реалност”. Овде је Тамара сасвим у праву. Од општења са демонима човек се у потпуности мења. Нечисти духови сасвим поробљавају душу која им се предала. Зато, пише Т. Глобова “Људи ће бити равни боговима”, оглашава Авеста… “Све способности које су сада реткост - постаће уобичајене појаве за људе. Комуницираће се на нивоу подсвијести, а реч ће постати магијски симбол, као што је то било код мага у древна времена”. Управо таквим даровима, како је раније показано, “награђивали” су демони њима одане чаробнике, звездословце и врачеве у замену за бесмртну душу, који су им ови поклањали и чињење зла у свету.

Свој задатак Тамара Глобова види у томе да помогне људима “да припреме свест за наступајуће промене, да би што је могуће више људи успело да достигне потребан ниво… - ради примања ‘новог месије\ који ће се јавити у Русији”. Овај њен исказ потврђује и Тимур Свиридов, један од блиставих представника школе Глобових. У чланку “Шта нам припрема Водолија”, он објављује: “Данас се на нашој планети формира нови тип људи, нова раса, која ће овладати нама непознатим способностима - окултне природе… За нас је неопходно да код људи развијемо снажно астролошко мишљење”. И даље: “Павле Глоб предсказује да ће 1999 г. доћи “месија”, што значи Христос, Помазаник, који ће се наводно родити у Русији, и дати новој епохи Водолије свој поглед на свет, нови тип религије”. Из свега наведеног видимо да пропаганда астрологије и магије у нашој земљи игра строго одређену улогу и следи свој циљ - астрологија и магија треба да буду још једно средство формирања људи у нехришћанском, демонском духу.

Наступа инвазија окултизма на савремени свет, жестока борба за овладавање умовима и срцима људским, која се одвија на раније припремљеној подлози безбожништва. Најпре су непријатељи Христови из људских душа свесно и намерно истргли Христа, прогонили, протеривали и кажњавали православне (и друге) хришћане због њихове вере. Веру су исмејавали, храмове су рушили, хришћанске књиге спаљивали. Створени вакум у души настојали су да попуне атеистичким бунцањима, материјалистичким будалаштинама. И многи су под притиском свога васпитања ове примили и почели да њима живе. Сада је безумље ових идеја постало очигледно свима.

Савремени човек посегао је за духовним животом, и исти ти непријатељи му већ увелико предлажу нову духовну храну - окултизам. Ненаоружан православном вером, познавањем Светога Писма и пророчанстава духоносаца о будућности света и доласку Антихриста, савремени човек није у стању да правилно процијени окултна учења која му се нуде. Гладан духовне хране, он ће без разлике прогутати сваки мистички отров који му сервирају одређене снаге. Тиме се и користе ловци душа који, као Т. Свиридов, често и не крију своје намере. Њима је потребно да васпитају нови тип људи “са окултним способностима”. Неопходно је васпитати људе у том духу који ће омогућити долазак лажног “месије “, Антихриста, који ће покушати, како је и предсказано у Откривењу Јовановом, да уништи Хришћанство и установи “нови тип религије” која ће се састојати у поклоњењу њему, Антихристу.

Свештеник Родион Петроградски Превели са руског Драган Ранковић и Владимир Димитријевић Рецензент: Митрополит Амфилохије (Радовић).