По завршетку суботе, ноћу, трећег дана после Свог страдања и смрти, Господ Исус Христос силом Свога Божанства је оживео, тј. васкрсао је из мртвих. Тело Његово, људско, се преобразило. Он је изашао из гроба, не одваливши камен, не покидавши синедрионски печат, и невидљив за стражу. Од тог момента војници, сами то не знајући, чували су пуст гроб.

Одједном, десио се велики земљотрес; са неба је сишао ангел Господњи. Он је, приступивши, одвалио камен са улаза у гроб Господњи и сео је на њега. Изглед његов био је као муња, и одежда његова бела, као снег. Војнике, који стајаше на стражи пред гробом, обузео је страх, и постали су као мртви, а затим, дошавши себи од страха, разбежали су се.

Тога дана (у први дан недеље), чим се завршио суботњи мир, веома рано, при свитању, Марија Магдалена, Марија Јаковљева, Јована, Саломија и друге жене, узевши припремљено благомирисно миро, пошле су ка гробу Исуса Христа, да би помазале Његово Тело, пошто то нису успеле да учине приликом погребења (те жене Црква назива мироносицама). Оне још нису знале, да је пред гробом Христовим постављена стража, и да је улаз у пећину запечаћен. Зато оне нису очекивале да тамо неће никога срести, и говориле су међу собом: "ко ће нам одвалити камен са улаза у гроб?" А камен је био врло велик.

Ангел Господњи одвалио је камен са улаза у гроб Марија Магдалена, претекнувши остале жене-мироносице, прва је пришла к гробу. Још није свануло, било је тамно. Марија, видевши, да је камен одваљен са гроба, брзо је потрчала к Петру и Јовану и рекла: "узеше Господа из гроба, и не знамо, где положише Њега". Чувши те речи, Петар и Јован одмах су притрчали к гробу. Марија Магдалена их је следила.

Тада су до гроба стигле и остале жене, које су ишле са Маријом Магдаленом. Оне су виделе, да је камен одваљен са гроба. И када су се зауставиле, одједном, увиделе су ангела озареног светлом, како седи на камену. Ангел, обраћајући им се, рече: "Не бојте се, јер знам да Исуса распетога тражите. Њега нема овде; Он васкрсе, како је рекао док је још био са вама. Ходите, видите место, где је лежао Господ. И идите брзо, и реците ученицима Његовим, да Он васкрсе из мртвих".

Они уђоше унутар гроба (пећине) и не нађоше Тело Господа Исуса Христа. Али, погледавши, увидеше ангела у белој одежди, како седи са десне стране места, на ком је био положен Господ; њих је обузео страх.

И ангел им говори: "не плашите се. Исуса тражите Назарећанина, распетога; Он васкрсе; Њега нема овде. Ево места, где Он беше положен. Него идите, и кажите ученицима Његовим и Петру (који је својим одрицањем отпао од броја ученика), да ће вас Он наћи у Галилеји, тамо ћете видети Њега, као што вам Он рече".

Када су се жене почеле двоумити, одједном, изнова пред њима су се јавила два ангела у блиставим одеждама. Жене су у страху пале лицем својим према земљи. Ангели им рекоше: "што тражите Живога међу мртвима? Њега нема овде: Он васкрсе; сетите се, како вам Он каза, док беше још у Галилеји, говорећи, како Син Човечији треба да буде предан у руке људи грешника и да буде разапет, и трећи дан да васкрсне".

Тада се жене сетише речи Господа. И изашавши, оне су у трепету и страху побегле од гроба. А затим са страхом и великом радошћу пошле су да обавесте Његове ученике. Путем, никоме ништа нису говориле, јер су се бојале. Дошавши код ученика, жене су испричале о свему, што су виделе и чуле. Али ученицима су се те речи учиниле празним, и они нису поверовали у њих.

Жене мироносице код гроба Господњег тада, к гробу Господњем долазе Петар и Јован. Јован је трчао брже од Петра и пришао је гробу први, али није ушао у гроб, већ је нагнувши се, видео пелене како леже. За њим дотрчава и Петар, улази у гроб и види пелене како леже, и платно (завој), које је било на глави Исуса Христа, како лежи не са пеленама, већ смотано на другом месту, одвојено од пелена. Тада је за Петром ушао и Јован, видео све, и поверовао у васкрсење Христово. Петар се дивио у себи. После тога Петар и Јован дошли су к себи.

Када су Петар и Јован ушли, Марија Магдалена, која је притрчала с њима, остала је испред гроба. Она је стојала и плакала на уласку у пећину. И како је плакала, нагнула се и погледала у пећину (у гроб), и увидела је два ангела у бело одевена, како седе, један код главе, а други код ногу, где је лежало Тело Спаситељево.

Ангели јој рекоше: "жено! што плачеш?" Марија Магдалена им одговори: "узеше Господа мојега, и не знам где положише Њега".

Рекавши то, она се окренула назад и угледала Исуса Христа како стоји, али од велике туге, од суза и од уверења свог, да мртви не васкрсавају, она није препознала Господа.

Исус Христос јој говори: "Жено! што плачеш? Кога тражиш?" А Марија Магдалена, мислећи да је Он баштован, рече Њему: "Господине! Ако си ти однео Њега, кажи ми, где си положио Њега, и ја ћу узети Њега". Тада јој Исус Христос рече: "Марија!"

Јављање васкрслог Христа Марији Магдалени добро познати јој глас приморао је да се прибере од жалости, и она је увидела, да пред њом стоји Сам Господ Исус Христос. Она је ускликнула: "Учитељу!" - и са неописивом радошћу бацила се пред ноге Спаситељеве; и од радости она није разумела сву величину тог тренутка.

Али Исус Христос, указујући јој на свету и велику тајну васкрсења Свога говори јој: "не дотичи се Мене, јер Ја још нисам узишао к Оцу Својему; него иди к браћи Мојој (тј. ученицима) и кажи им: узлазим к Оцу Мојему и к Оцу вашему, и к Богу Мојему и Богу вашему".

Онда је Марија Магдалена похитала к Његовим ученицима са вешћу о томе, да је видела Господа, и о томе, што јој је Он рекао. То је било прво јављање Христа после васкрсења.

Јављање васкрслог Христа мироносицама. На путу, Марија Магдалена стигла је Марију Јаковљеву, која се такође враћала са гроба Господњег. Када су оне ишле да јаве ученицима, одједном, Сам Исус Христос срео их је и рекао им: "радујте се!".

Оне су пришле, ухватиле се за Његове ноге, и поклониле се Њему. Тада њима говори Исус Христос: "не бојте се, идите, јавите браћи Мојој, нека иду у Галилеју, и тамо ће видети Мене". Тако се васкрсли Христос јавио други пут.

Марија Магдалена и Марија Јаковљева, дошавши код једанаест ученика и осталих, који су плакали и ридали, јавиле су велику радост. Али они, чувши од њих, да је Исус Христос жив и да су Га оне виделе, нису поверовали.

После тога Исус Христос јавио се посебно Петру и уверио га у Своје васкрсење. (Тpeћe јављање). Тек тада многи су престали да сумњају у истинитост васкрсења Христовог, мада је међу њима још остало не верујућих.

Али пре свих, како сведочи древна св. Црква, Исус Христос обрадовао је Пресвету Мајку Своју, јавивши Њој кроз ангела о Свом васкрсењу. О томе овако опева Св. Црква: Ангел вопијаше благодатнеи: чистаја Дјево, радуисја! и паки реку: радусја! Твои Син воскресе тридневен от гроба, и мертвие воздвигнувии: лјудие веселитесја!

Светисја, светисја, новии Иерусалиме! слава бо Господнја на тебје возсија: ликуи нине и веселисја, Сионе! Ти же чистаја, красуисја, Богородице, о востании рождества Твојего. Ангел говораше благодатној (Божијој Матери): чиста Дјево, радуј се! и опет кажем: радуј се! Твој Син Васкрсе из гроба, на трећи дан после смрти и васкрсе мртве: људи, веселите се! Прослави се, прослави се хришћанска Црква, зато што над тобом засија слава Господња: слави сада и весели се! А Ти, Чиста Богородице, радуј се због васкрсења Тобом рођеног.

У међувремену, војници који су чували гроб Господњи, и од страха се разбежали, дошли су у Јерусалим. Неки од њих, пошли су код првосвештеника и њима јавили о свему, што се догодило на гробу Исуса Христа. Првосвештеници, сабравши се са старешинама, направили су савет. По својој злој тврдоглавости непријатељи Исуса Христа нису хтели да поверују у Његово васкрсење и решили су да сакрију тај догађај од народа. Због тога они су подкупили војнике. Давши им пуно новаца, они су рекли: "говорите свима: ученици Његови, дођоше ноћу, и украдоше Њега, док смо ми спавали. А ако то чује намесник (Пилат), ми ћемо га уверити и вас ослободити бриге". Војници су узели новац и поступили тако, како су били научени. Глас о томе пронео се међу Јеврејима, тако да многи од њих, и до данашњег дана верују у то.

Обмана и лаж тог гласа видљиви су свакоме. Да су војници спавали, они не би могли видети, а ако су видели, значи да нису спавали и задржали би отмичаре. Стража мора да бдије и пази. Не може се замислити, да би стража, која се састојала од неколико лица, могла заспати. А ако су сви војници заспали, тада су потпадали под строгу казну. Зашто онда њих нису казнили, већ су их оставили у миру (и чак их и наградили)? А уплашени ученици, који су се у страху закључали у својим домовима, зар би се могли одлучити на такво одважно дело, без оружја, против наоружаних римских војника? И још, зашто би они то чинили, када су и сами изгyбили веру у свог Спаситеља. Осим тога, да ли су могли да одвале огроман камен, а да никога не разбуде? Све је то немогуће. На против, и сами ученици помислили су, да је неко однео Тело Спаситеља, али видевши празан гроб, они су схватили да после отмице тако не бива. И коначно, зашто старешине јудејске нису тражиле Тело Христово и нису казнили ученике? Тако су се непријатељи Христови трудили, да помраче дело Божије, грубим плетењем лажи и обмана, али су се показали немоћнима против истине.

НАПОМЕНА: Види Јеванђеље: по Матеју, гл. 28, 1-15; по Марку, гл. 16, 1-11; по Луки, гл. 24, 1-12; по Јовану, гл. 20, 1-18. Види такође 1. посланицу св. ап. Павла Коринћанима: гл. 15, 3-5.