Ова славна следбеница Христова родом беше из града Илиопоља Мисирског, јединица богатог и знаменитог човека по имену Диосокр. Беше њен отац незнабожац. Чувао је он као зеницу ока свог јер немаде више деце, но њу само. Одрасла је Варвара у прелепу девојку, којој није било равне у целој земљи, те због тога је отац затвори у високу кулу, коју сагради само за њу, и украси је најлепшим украсима, окружи своју јединицу свим угодностима што се пожелети могу.

Даде јој и слушкиње и постави идоле којима ће се клањати. Направи од ње сужња, јер плашио се он да такву невиђену лепоту виде прости и незнатни људи, зато што по њему они су били недостојни њене лепоте. Живела је ова несрећна девојка тако заточена у високој кули и често је гледала у небо кроз прозоре своје собе и питала се које творац свега тога.. Од слушкиња својих доби одговор да је све то дело идола којима се клања њен отац и сви они, али не задовољи се тим одговором. Јер дубоко негде у њој нешто јој је говорило да то није истина. Јер како су то могли створити сви ти камени и дрвени идоли када су и оно творевина људских руку.

И познаде она у срцу свом Правог и Истинитог Творца свега постојећег и запали се душа њена пламеном љубављу и чежњом према Њему Једином Истинитом Богу, Исусу Христосу. Заветоваше му се на вечну верност и службу њему. Дође време да се Варвара удаје, али она која себе предаде Господу, одби све просце, што јако разгневи оца њеног, Диоскора. Он у себичности и бесу свом немаше милости према јединици својој те је подвргну свирепом мучењу и срамоти. Издржа мученица ова све патње и муке, али не хтеде напустити веру своју у Исуса Христа, Бога нашег. Заслепљен и још више разјарен отац нареди да се његова кћи погуби, те сам узе мач и одсече јој главу.

У тим тренуцима своје погибије, ова благочестива девојка мољаше Бога да опрости оцу њеном јер они беху једно тело и једна крв. Тиме се испуни оно што је речено у Светом Писму: „Предаће на смрт отац чедо своје“. Пострада ова света мученица за веру Христову, а истог дана удари гром у оца њеног и сажеже га до земље, те од њега не остаде ни прах. Један веома побожан и благочестив човек, Галентијан, узе њене часне машти и сахрани их како и доликује. На том месту касније подигао је цркву, где се десише многа чуда. Исцелише се многи болесници дејством њених чудотворних моштију и снагом њене молитве. Касније су њене часне мошти пренете из Грчке у Русију, град Кијев и ту такође посведочише о својим чудотворствима. Оздравише многи болесни, који принеше искрене молитве овој светитељки и Господу Исусу Христосу.

Тропар (глас 8):

Варвару свјатују почтим; вражија бо сјети сокруши и јако птица избависја от њих, помошчију и оружијем креста, всечестнаја