Васкрс
У време царева Максимијана и Максимина, који су били познати као гонитељи хришћана, у војсци је служио и свети Теодор, који је добио надимак Тирон што у преводу значи – Регрут. Када ови цареви наредише да сви хришћани морају се поклонити идолима незнабожачким и одрећи се своје вере, храбри младић иступи и рече да је он хришћанин и да се своје вере неће одрећи ни по коју цену и остаде доследан томе.
Због тога га ухватише и бацише у тамницу, коју запечатише јер га хтедоше уморити глађу, али јави му се Господ, који га охрабри са речима да је за њега ово све пролазно и да ће ускоро бити са Њим, увенчан венцем славе. Појави се потом мноштво анђела, а видевши све то стражари се страшно уплашише и обавестише судије о свему томе. Изведоше светог Теодора Тирона из тамнице, осудише и погубише, и то на тако свиреп начин што га бацише живог у огањ. Предаде он душу своју Богу Вишњем 306 године.
За овог угодника Божијег везан је обичај код православаца да се прве суботе у Великом Посту спрема кољиво (жито) као успомена на велико чудо којим је свети Теодор Тирон сачувао и спасао хришћански народ од зле намере цара Јулијана Одступника, који хтеде да их оскрнави у време Великог Поста, тако што је сву храну на пијаци попрскао крвљу идолских жртава. Али, јави се свети Теодор Тирон тадашњем архијереју и рече му да народ једе само кољиво са медом и тако би и учињено. Сачува свети Теодор Христово стадо неповређено од замке вражије.
Тропар (глас 2):
Велија вјери исправљенија, во источницје пламене, јако на водје упокојенија, свјатиј великомученик Теодор радовашесја; огњем бо всесожегсја јако хљеб сладкиј Тројице принесесја, того молитвами Христе Боже спаси души нашја.
