Богојављење се обележава 19. јануара и то је непокретни празник, не мења се из године у годину. Према хришћанској традицији, Христос је, када је напунио 30 година, дошао на реку Јордан како би га крстио Свети Јован. Осећајући да је пред њим Месија, Свети Јован дочека Исуса речима: “Ти треба мене да крстиш, а ти долазиш мени да ја тебе крстим”. Исус му на то одговори: "Остави сад то, јер нам треба испунити сваку правду".

После тих речи Син Божји уђе у Јордан. Тада се над њим отвори небо и Дух Свети сиђе на Исуса у виду голуба. Истовремено се са неба чуо глас Бога Оца који је рекао: “Ово је Син мој љубљени. Он је по мојој вољи”. Иако се, при Исусовом крштењу, Бог јавио у три личности – Бог Отац је говорио са неба, Бог Син се крстио у Јордану, а Бог Дух Свети је, у виду голуба, сишао са неба над Христову главу. Тај тренутак представља објављивање Богочовека и увођење Христа у месијанску мисију. Догађај објављивања Богочовека, наводи се у светим књигама, слави се као Богојављање.

Црква је установила Свету тајну крштења за свако људско биће. Крштењем се постаје члан Христове цркве и душа се чисти од сваког греха. На Крстовдан (уочи Богојављења), као и на сам празник, после литургије, врши се велико освећење воде у храму или у порти храма. Верници се, на Богојављење, поздрављају речима "Христос се јави" а отпоздрављају са "Ваистину се јави".

Богојављење је један од највећих хришћанских празника. Према предању у богојављенској ноћи се отворило небо и Свети Дух је сишао у облику голуба на Исуса Христа. У народу се празником Богојављење завршавају некрштени дани (12 дана после Божића) када нема крштавања јер Исус Христ још није био крштен. Због тога се овај празник зове и Водице или Водокршће. Та имена потичу од богојављенске водице која се тог дана у цркви освештава и дели народу јер се верује да има чудотворну моћ.

Због тога што Богојављање спада у један од највећих хришћанских празника, па сходно томе, развили су се многи народни обичаји везани како за сам тај дан, тако и за ноћ уочи Богојављења. Обичаји на Богојављење спадају у најлепше народне обичаје који и данас живе. Дан када је, по предању, божји глас објавио да је Исус његов син – Богојављење, биће услишене све жеље. На богојављенско вече, каже предање, отварају се небеса. Треба јасно замислити жељу, па у поноћ погледати у небо и пожелети да се она оствари. Овај празник је један од 15 највећих празника Српске православне цркве.

Бројни верници на Богојављење иду у цркву по водицу којом ће се укућани после умити, али да би освештана вода заиста била делотворна, пре и после узимања воде потребно је изговорити одређене молитве. Обичај је да на тај дан не треба ништа у кући радити, прати веш, а ткање обавезно изоставити. Никако имати зле мисли, желети или чинити другоме зло. На овај дан није обавезно постити. У вези са Богојављањем код српског народа развили су се бројна веровања и обичаји. Тако верује се да се на тај дан, у поноћ, отварају небеса и да се тада свака рационална и искрена жеља може испунити.

Обичај је да неудате девојке ставе огледалце под јастук на Крстовдан, 18. јануара увече јер се верује да ће уочи Богојављења сањати мушкарца за кога ће се удати. Некада су младе девојке на Богојављенско јутро одлазиле на нетакнути извор, бацале по које зрно пшенице и кукуруза у њега, изговарајући: "Како иде вода, тако да иде и берићет у наше њиве." Затим би захватиле воду и односиле је до кућног прага где су их чекали остали укућани. У неким деловима Србије је постојао обичај да се овако захваћена Богојављенска вода даје осталим укућанима да пију преко секире, како би се избегле свађе међу њима током наредне године.

Постоји још један девојачки обичај који налаже да на данашњи празник девојке од теста направе четири лоптице. У три треба да ставе по папирић са именом своје симпатије, а један остављају празан. Те лоптице се потом стављају у кључану воду, и она која прва избије на површину је права љубав девојке. Уколико на површину исплива празна лоптица, значи да девојка још увијек није упознала оног који јој је суђен. Постојало је веровање да ће младе девојке на богојављенску ноћ (18. на 19. Јануар) на небу угледати лик онога за кога ће се удати.

Богојављенску водицу пију и труднице да би се „отвориле као небо на Богојављење,“ па да се лако породе. Та се вода сипа и у бунар како би се прочистио, а у стара времена освећена водица давала се болесницима који нису могли да оду у цркву на причест.

Већина обичаја и обреда је била подстакнута жељом за здрављем, па је било уобичајено, а то може само онај ко је здрав, да се изјутра, пре изласка сунца, обави ритуално купање у реци. Зато се за Богојављење у реку баца Часни крст, а млади се такмиче да до њега стигну и први га ухвате. Крст, који би требао да буде направљен од залеђене прошлогодишње богојављанске водице, оном ко први доплива до њега, доноси срећу током целе године.

У неким крајевима Србије Богојавска вода се узима и носи кући. Чува се као чудотворна света драгоценост. Никада се не квари. Њом се прска кућа ради освећења и заштите од демона и осталих нечистих сила. Пије се током целе године ради исцељења и заштите од свих болести, очишћења од злих страсти и ради опроштаја грехова, очишћења душе и тела. Према веровању у поноћ, на Богојављење, сви чланови породице треба да излазе у двориште. Упере поглед ка небу јер постоји веровање да се тад отварају небеса. Кажу стари, да само ретки имају привилегију да угледају Господа Бога у првим минутима новог дана, али сви треба да замисле по једну жељу. Ако је искрена, а човек верујући, она се испуњава.

У појединим крајевима Србије обичај је да се на дан Христовог крштења оперу ствари и очисти кућа јер су прошли некрштени, то јест нечисти дани, који трају од Божића. Обичај је да се на Богојављење изађе на неку ветрометину, изнесе мало пепела и пушта помало из руку. Тако се одређује који је ветар „победио“ на Крстовдан. Ако дува источни ветар, година ће бити сушна, ако дува југо, биће кишна, ако дува западњак, биће родна, али и олујна, а ако је превладао северац, биће хладна. Од временских прилика за Богојављење зависи какво нас време очекује. Тако се верује да ће, ако за Богојављење буде јак мраз или пада снег, година бити родна, а ако буде ведро, година ће бити сушна.

Такође верује се да се, у глуво доба, уочи Богојављења, на трен отвара небо, да се крсте (укрштају) ветрови што дувају зими с онима што дувају лети и да сва вода постаје света. Ко се тада затекне на отвореном и то види може од Бога да затражи испуњење једне жеље. Предање каже да се на Богојављење, у поноћ, треба помислити само једну жељу, и то ону која заиста може да се оствари, и да се при том мора бити скроман.

У Русији дан раније, 18. јануара, носи исти назив као и дан пред Божић - и један и други зову се Сочељник (назив је настао због сочива, јела које се тог дана обавезно мора наћи на столу). Тог дана се обавезно пости. На Сочељник и Крстовдан, у свим православним црквама се традиционално обавља велико свечано освештавање воде. После богослужења, свештеници исти обред обављају и на оближњим рекама и језерима. С обзиром на то да је у јануару температура у великом делу Русије веома ниска, познат је израз "богојављенски мразеви", и да су реке и језера покривени веома дебелим слојем леда, обично се у њему праве отвори у облику крста а верници три пута зароне и прекрсте се да би се очистили од моралних и физичких невоља. На тај начин подстичу бодрост, здравље и снагу духа.

Молитве пре узимања богојављенске водице

Слава Теби, Боже наш, слава Теби. Царе небесни, Утешитељу, Душе Истине, који си свуда присутан и све испуњаваш, Ризнице добара и Даваоче живота, дођи и усели се у нас, и очисти нас од сваке нечистоте и спаси, Благи, душе наше. Свети Боже, свети Крепки, свети Бесмртни, помилуј нас. (трипут) Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, и сада и увек и у векове векова. Амин. Пресвета Тројице. помилуј нас; Господе, очисти грехе наше; Владико, опрости безакоња наша; Свети, посети и исцели немоћи наше, имена Твога ради.

Господе, помилуј. (трипут) Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, и сада и увек и у векове векова. Амин. Оче наш који си на небесима, да се свети име Твоје, да дође царство Твоје, да буде воља Твоја и на земљи као што је на небу; хлеб наш насушни дај нам данас; и опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим; и не уведи нас у искушење, но избави нас од нечастивога.

Молитва после узимања богојављенске водице

Слава неисказаној и неиспитаној доброти, слава неизмерном и кротком дуготрљењу, слава Твоме милосрђу што си сада и мене грешнога и недостојнога слугу Твога, удостојио да пијем од ове освећене и Свете воде. Ради тога окрепи живот мој, сачувај ме неповређенога, учини да ме не обману непријатељи и да не будем заробљен нечистим помислима. Него ме обновљеног управи по Твојој вољи и оснажи за добра дела. Удостој ме да се неосуђено причестим и светим, бесмртним и животворним Тајнама Твојим, за опроштење грехова и на живот вечни. Јер си Ти радост душа наших и Теби славу узносимо са беспочетним Твојим Оцем и пресветим и благим Твојим Духом, сада и увек и у векове. Амин!