Васкрс је највећи празник у историји људског рода. Васкрсењем из гроба Христос је крунисао све раније празнике, почев од Божића до Богојављења, па све до Лазареве суботе, Цвети и Великог петка. И опет од Васкрса зависе велики празници: Вазнесење и Духови. Само распета љубав божија, која се показала кроз жртву господа Исуса Христа, могла је да победи сатанску гордост и смрт, да искупи човекову непослушност у греху, да дигне из гроба људску природу и да је кроз васкрсење уздигне до престола божијег.

Због значаја овог празника, свака недеља у току године посвећена је Васкрсу и свака недеља је мали Васкрс. Васкрс спада у покретне празнике и празнује се после јеврејске Пасхе, у прву недељу после пуног месеца који пада на сам дан пролећне равнодневнице, или непосредно после ње. Најраније може да падне 4. априла,а најкасније 8. маја по новом календару.

За Васкрс су везани лепи обичаји у нешем народу. У целом хришћанском свету, па и код нас Срба, за овај празник везан је обичај даривања јајима. Јаје је симбол обнављања природе и живота. И као што бадњак горећи на огњшту даје посебну чар божићној ноћи, тако исто васкршње црвено јаје значи радост и за оне који га дају и који га примају.

Велики петак - највећа хришћанска тајна Велики петак је неодвојив од Недеље Васкрсења. Јер у часу када је Господ умирао на крсту, попуцали су гробови око Јерусалима, и већ на Велики петак су устали из мртвих неки праведници. Зато Христво умирање можемо упоредити и са тајном згажене руже. Што се ружа јаче гњечи, она тиме све више испушта мирис. Тако из рана Христових лила је крв низ тело и дрво Крста на земљу.

На Велики петак Црква је све моменте догађаја спасења света и човека означила Богослужењем. Време хватања Спаситеља и његову осуду од старешина на страдање и смрт, време вођења Спаситеља на суд, време крсног страдања Христа, скидање тела Христовог са Крста, обележено је свечаним вечерњем када се износи плаштаница у сред храма ради поклоњења мртвом Господу, који је на њој представљен. Сваке године на Велики петак Црква оживљава у нама догађај Христовог страдања на Крсту за људске грехове. То је дан тишине и проповеда.

Није неопходно да се придржавате баш свих обичаја, али ћете макар фарбаним јајима обележити празник. У хришћанском свету Васкрс је највећи празник. За овај празник везани су лепи обичаји у целом хришћанском свету, па и код нас. Најпрепознатљивији је обичај даривања фарбаним јајима. Јаје је симбол обнављања природе и живота, васкршње црвено јаје значи радост и за оне који га дају и за оне који га примају. Јаја се, по устаљеној традицији, боје на Велики петак.

Фарбање и украшавање јаја Фарбање јаја на Васкрс спаде у најстарије и најзанимљивије хришћанске обичаје. О томе нам сведочи прича Марије Магдалине, следбенице Исуса Христа, која је дошла у Рим да проповеда хришћанство. Том приликом је посетила цара Тиберија и као поклон дала му корпу јаја. Цар није веровао у Христово васкрсење и рекао је да, ако би то била истина, онда би бела јаја у корпи променила боју. У том тренутку Марија је рекла „Христос васкрсе“ и сва јаја у корпи су постала црвена. Црвена боја симболише Спаситељеву, невино проливену крв на Голготи, али је црвена боја истовремено и боја васкрсења. Јер васкрсења нема без страдања и смрти. Од давнина јаја се фарбају разним бојама. Код домаћица на селу садржали су се обичаји да се за фарбање користе разне биљке, почев од луковине, рујковине, вочка, коприве и других биљака.

Јаја и фарбање Фарбање јаја за Васкрс је један од најстаријих хришћанских обичаја. Вредна домаћица, по устаљеној традицији, васкршња јаја боји (фарба) на Велики петак! Један од најлепших и најрадоснијих српских обичаја, који се није искоренио, чак ни у градовима. У дан када се, иначе, ништа друго не ради. Прво обојено јаје, оставља се на страну до идућег Васкрса и зове “чуваркућа”.

Како се фарбају јаја? Домаћица се најпре прекрсти и помоли Богу, затим у суд са водом, у коме ће кувати и фарбати јаја, додаје мало освећене водице - васкршње или богојављенске. На шпорету ври вода са бојом (варзилом), домаћица у њега спушта јаја, пазећи да равномерно буду обојена, а деца обигравају око матере, и броје свеже офарбана јаја, чији број расте свакога часа. Прво обојено јаје, оставља се на страну до идућег Васкрса и зове "чуваркућа".

Пре фарбања јаја се могу "шарати". Наиме, са растопљеним воском и пером за писање, или нечим сличним, на јаје се наноси топљени восак. Најпре се перо загреје на пламену свеће, па се онако вруће умаче у восак, а потом се воском по јајету пише и црта. Пошто восак не прима боју, после, приликом фарбања, на јајету остају беле нацртане фигурице и слова. На јајету се обично пише X. В. и В. В. (Христос Васкрсе и Ваистину Васкрсе), цртају крстићи, цветићи и друге лепе фигурице. У новије време, израђују се специјалне налепнице од папира или пластике и оне се могу лепити на јаја.

Чуваркућа - чувар куће и укућана Обичај је у Србији да се прво јаје фарба црвеном бојом која симболизује невино проливену Исусову крв. Ово јаје се назива „чуваркућа“, чува се целе године и како само име каже чува кућу и укућане. Чуваркући се у нашем народу приписује магијска моћ, тера зле силе од куће и укућана.

„У мојој родној кући, поштовао се стари обичај да се офарбана чуваркућа ноћ пред Васкрс остави да преноћи у води са босиљком, дреном и биљком здравцем, а породица на Васкршње јутро умивала том водом да би сви били здрави током целе године, а поготово деца“, казује домаћица Верица Стојановић у чијем се домаћинству задржало пуно старих празничних обичаја и обреда.

Чуваркућа се чува све док се не ишара ново јаје следеће године, јер се за њега верује да чува кућу од спољних несрећа. Верује се да чуваркућа доноси благостање и срећу у дом, па је многи чувају у посебним украсним посудама.

Васкршње славље Када сване дан Васкрсења Христова, са свих торњева православних храмова, дуго, звоне сва звона, и јављају долазак великог празника. Домаћин са својом чељади одлази у цркву на свету васкршњу службу. После службе, народ се међусобно поздравља речима: “Христос Васкрсе!” и “Ваистину Васкрсе!” Тај поздрав траје све до Спасовдана.

Кад се дође из цркве кући, сви се укућани међусобно поздрављају васкршњим поздравом и љубе. Домаћин онда пали свећу, узима кадионицу и тамјан, окади све укућане који стоје на молитви, предаје неком млађем кадионицу и овај кади целу кућу. Уколико се не зна да отпева васкршњи тропар, наглас се чита “Оче наш” и друге молитве које се знају напамет, или се читају из молитвеника. После заједничке молитве, поново, једни другима честитају Васкрс и седају за свечано постављену трпезу.

Куцање јајима На столу стоји украшена чинија са офарбаним јајима које гости и домаћини између себе туцају. Домаћин први узима једно јаје, а за њим сви укућани. Тад настане весеље и такмичење чије је јаје најјаче. Победник је онај чије јаје остане цело, и на крају га разбија себи о чело уз речи: “Христос васкрсе!”, а остали му одговарају: “Ваистину васкрсе!” То представља велику радост за децу. Приликом сваког туцања изговара се, такође, – “Христос Васкрсе” и “Ваистину Васкрсе”. На Васкрс се прво једе кувано васкршње јаје, а онда остало јело.Тога дана, ако гост дође у кућу, прво се дарива фарбаним јајетом, па се онда послужује осталим понудама.

Побусани понедељак Први понедељак после Васкрса зове се Побусани понедељак. Тог дана треба побусати гробове умрлих сродника бусењем са зеленом травом. У неким крајевима, овај дан се обележава као и задушнице. Наиме, излази се на гробља, пале се свеће, уређују гробови... Тај дан се износе фарбана васкршња јаја на гроб и потом се деле сиротињи. У том смислу, Побусани понедељак је дан посвећен мртвима.

Неки од обичаја су:

• У неким нашим крајевима, обичај је да се верници после целивања плаштанице, провлаче испод стола на који је положена плаштаница.

• За Васкрс ваља устати рано ујутру, а не отићи на спавање пре поноћи. Уколико би се отишло на спавање пре поноћи, то би значило да ће до наредног Васкрса особа да буде поспана и несклона послу.

• Ујутру се ваља умити водом у којој је потопљен дрен, здравац, босиљак и црвено васкршње јаје.

• Децу ваља дотаћи црвеним јајетом – да буду црвена и здрава током године.

• Прво се омрсити васкршњим јајетом.

• На Васкрс, рано ујутру људи су одлазили у цркве на јутрење; У Русији је био обичај да ако се неко успава и не дође на јутрење у цркву иду по њега, поливају га водом, или га бацају у реку. У 17. веку, Синод Руске цркве је посебним указом забранио провођење овог обичаја, који је доводио и до смртних страдања људи. После ручка људи су се окупљали код Цркве, а ако у селу нема цркве, под запис (свето дрво).

• У неким селима јужног Баната, Бачке и Срема, по улицама где је пролазила литија палили су ватре или свеће у прозорима. Ватре за Васкрс су обавезно паљене код католика.

• Ако Васкрс падне пре Ђурђевдана није се јело јагњеће месо.

• На дан Васкрса се крију јаја и слаткиши по дворишту и кући, па деца траже скривене дарове.

• На други дан Васкрса, који се зове Побусани понедељак, иде се на гробље и на сваки гроб се оставља по једно црвено јаје (да би и преминули преци уживали у васкрсењу исуса Христа). Овај дан се зове и Водени понедељак, јер тада момци и млади људи поливају водом девојке и младе жене. На овај понедељак ваља и оставити разбијено ускршње јаје у њиви, да њива буде плодна. А даје се и васкршње јаје стоци да га поједе, да би целе године била здрава.

На дан Васкрса неизоставно је и куцање или туцање јајима. Јаја се најпре туцају врх у врх, а после шотку у шотку. Онај ко разбије туђе јаје узима га за себе.